Brastvo

49 СИМА ИГУМАНОВ

стеме, која се окреће онако, како то бива у природи, и тиме обратио пажњу турских учитеља, који су долазили и дивили се свима тим справама, где се видело, да они о свему томе нису ни појма имали. Његови су пријатељи били сви главнији Турци у Призрену, као што су Осман-ага, Шех-Абедин, Ајрул-ага и други. Они су га много волели и пазили, па ба му чешће Ајрул-ага говорио:

— „Ћир Симо! штета је, да се твоје племе затре. Ожени се, те продужи племе.“

— „Стар сам,“ Сима би му обично одговарао, „Није то за мене.“

— „Ништа је то“, говорио би ага: „Ето видиш и ја сам стар; оженио вам се у седамдесетој години, па ми Бог дао децу!“

Сима се одговарао како је знао, али му једном досади то агино наваљивање, па ће му рећи:

— „Ага, ја сам имао у Русији кућног доктора професора университета више од двадесет година. 0 свачему смо говорили, ша и о томе, на што ме ти каниш. Па знаш шта ми је тај доктор казао“

— „А шта“ упитаће ата.

„Ако хоћеш, Симо, рекао ми је доктор, да имаш доста кућних пријатеља и доста деце, то се ожени кад "о буде седамдесет година.“

Ата загризе усне и више није Сими нигда споизнуо женидбу.

Сима је био необично поштен, частан; држао је дату реч; најмилије му је било зборити о српској прошлости, о манастирима, о српској будућности и 1. д.

ПРИ МР КЕ