Brastvo

СИМА ИГУМАНОВ 47

је дивну школу о свом трошку, а у другим местима помагао општине и својим моћним утицајем радио, да се отварају школе. Како унапређење школа и свештенства поглавито зависи од митрополита, Сима, да би за ту радњу придобио рашко-призренског митрополита Мелентија, пошље му из Русије на поклон митру, окрут, јеванђеље и диван сервис за домаћу употребу. Нећу ређати његова доброчинства по документима, којих имам више од хиљаду у својим рукама, него ћу само напоменути, да је он за скупе новце откупио више кућа и плацева, ла је то све ујединио и подигао палату за богословију под заштитом руске царевине, у чему има огромну заслугу бивши руски призренски консул И. (С. Јастребов. Сима је нашао и учитеље, од којих треба споменути имена првог ректора архимандрита Саву, после, Отаврића, родом из Босне, који је свршио кијевеку духовну академију и о Сбимином трошку послат у Призрен. Први је пак отворио ту школу садањи учитељ Милан Новичић.

У том задеси Симу највећа несрећа: умре муу Куреку јединац син (Манојло) 1871. г. Сима паднеу очајање, разболи се и после оздрављења напусти сву своју велику радњу и све евоје Фабрике, па се пресели у Призрен, где сам га видео 1873. године. Живећи у Призрену, он је сву своју пажњу и љубав поклонио школама и старању о подизању школа. Немилице је на то трошио новце. Није било знатнијега Турчина, коме он није слао дарове, а своју школу снабдео је свима справама за обучавање, па је чак своју школу снабдео очигледном справом сунчане си-