Brastvo

БОРБА 534 БХРОДЕООТ,

С НАРОЧИТИМ ПОГЛЕДОМ НА ПРОШЛОСТ

ПОЛАПСКИХ СЛОВЕНА, СЛОВИНАЦА, ЧЕХА И СРБА

САДО детињство, своју младост, врхунац своје снате и величине — своју зрелост, старост, па за тими емрт. Повесница говори о многим народима, којих данас више нема. Али за човека се каже у приликама да се „подмладио“. То се у повееници врло често и о народима збори. Још више, народи се препорађају, што веће човеком није случај. Разлика је између смрти човека и народа још и у томе, што код првога престаје ортанизам : он умире, док се ни за један народ у повесници не може позитивно рећи да је изумр'о. Народа нестаје, као што нестаје појединаца, али они не изумиру, они се претапају, прилагођују и т. д, а у том претапању, прилагођивању остављају на новој врсти, која одатле постаје, све своје важније знаке, и мање више баш онако исто, како то бива с разним емесама неорганских створова у природи. Данас више нема н. пр. Римљана, нема Јелина, нема Келта ит,д. Али ми знамо како су говорили стари Римљани, ка-

Де је да народи као и човек имају своје