Brastvo

26 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

чаје, и потпомагали Немштину, потискујући евоје рођено племе. Владарске ву се породице у опште радо понемчавале; оне ву писале латински и немачки. Један од њих (Вишеслав) постао је у почетку ХЛ1У века немачким певником. Кнез Варним из Штетина било је већ у почетку ХГУ века гонитељ свога племена а заштитник Немаца.

У самом почетку подјармљивања Немци нису Оловене искључивали из повластица јавнога права, и они су н. пр. по градовима емели као грађани живети, али већ е ХУ веком почиње се одузимање тога права искључивањем из појединих еснафа. За тим се већ почело презирањем Словенства; губећи словенско порекло, губила сеп права: словенеки језик и обичаји постали ву предмет поруге пи подемеха. Словенски народ почео се клонити и крити пред туђинцем, његов подмладак био је принуђен да учи немачки, и народност је изумирала. Понемчавање је ишло врло брзо. Отпочето у главном у ХИТ веку, оно је мање више било већ на крају ХУ извршено. Око средине ХУ века већ се врло мало Словена налази између Одре и Лабе; мало дуже су се одржали на доњој Лаби; у југозападном делу Мекленбурга било је Словена још у почетку ХУГ века, п с оне стране Лабе у Линебургу било је Словена још у почетку ХУЈШ века; остаци Помораца, Кашуба и балтичких Словена одржали ву се још и до данашњег дана. У Вустрову је 1751. год. оделужена последња служба божја на словенском језику, а немачки научар Верзебе нашао је