Brastvo

ПЈЕР

БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

у тамошњим пределима г. 1826. још старих људи, који ву говорили словенски.

Препорођај малог племена лужичких Срба или Венда у саксонској и пруској Лужици долета је једна од најзнаменитијих појава новијега доба. О њима је у нав до сада чешће говорено, па ипак неће бити с горега, да се њима и овом приликом мало више забавимо. Већ од незапамћених времена Немцима подјармљено, одржало се ово племе — шако јако сломљено — још и до данас пород евих срестава понемчавања, која су његовим угњетачима стајала на расположењу ; од 1830. год. па на овамо показало је толико живахности и ревности, да се с правом може рећи е је бар још за које столеће продужило свој опстанак. Овај се препорођај појавио са евим самостално, као и код друтих народа; он се развијао пз еопетвених, месних, народних потреба, а кад је већ прешао у свест народа, онда су се његови предетавници придружили представницима општег еловенеког покрета: научари разних словенских племена, као: Палацки, Маћејовеки, Штур, Милутиновић, Срезњевеки, Бођанеки (доцније Хиљоеердинг, Ламански, Змореки, Богуславеки итд.) похођаху ово племе и трудише се, да објасне његову везу и сродство ва осталим словенским племенима.

Данашњи Лужички Срби само су мали део оних Словена, који ву некада живели на северу данашње Немачке, али суве онп, као што је већ поменуто, још у најстарија времена разликовали од правих полапеских Словена. Међу Салом и Мулдом, међу данашњим Липском и Дражђанима, на северу можда до Србишта