Brastvo

58 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

(данав Детђаћ), а на југу до чешких планина живели су ови Срби подељени опет у мање огранке. Стари писци их налазе овде јогп у УГ и УП столећу, а у УШ и Л1Х називају их Вендима (Венеди, Виниди) или Србима (Сороби, Сурби). Име „лужички,“ „Лужичани“ дошло је од географског предела, а они се још и данас зову Србима (Савора Масу бегфзћеје). Живећи безбрижно по евојим општинама у духу словенском без икакве уже међусобне везе, они су брзо потпали под власт немачких освајача, почевши већ од Карла Великог, а за политичком подјармљеношћу отпочело је одмах уништавање и тажење народних особина. Освојено земљиште је одмах издељено међу војсковође, елободни сељаци постали су робовима; од права каквих није више било ни речи, намети су били неописани, једном речју, народ је постао жртвом пљачке и отимања. С пропадањем политичке слободе почело је одмах и пропадање народности. Непрестана пљачкања и отимања, пресељавање мањих словенских одељења у чисто немачке крајеве (на Рајни и Мајни, у Баварској па чак и у Холандији), где вусе у туђу народност морали претопити; насељавање Немштином, која је најпре заузимала градове па онда пределе, који су остали празни после исељавања или боље тротеривања свловенских становника; уплив цркве која је латински, а нарочито немачки дјествовала, и најпосле обично дејство господарења туђег елемента — све је то све већма притискивало словенски елеменат, који је још само по селима растурен, раскомадан живео и био за Немце предмет подемеха. Међусобна мржња и непријатељство