Brastvo

60 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

опет при крају овога века вереки су покрети принудили владаоце, да српеком језику даду колико-толико слободе. Наново се отпочело превођењем црквених књига и наново се морало по црквама проповедати народним језиком. У ово доба ву се већ урођеници почели образовати на разним боговловским заводима (највише у Прагу и Липисци) за проповеднике у своме народу. Али седмотодишњи рат донео је овом народу нове беде. Он га је материјално упропастио, па му ондах донео нова немачка насељавања; и ако је довде која књижица на народном језику изашла, од овога доба је то опет почело све ређе и ређе бивати. Наполеонови ратоги још су већма погоршали стање овог народа; земља је наново опустела, а успех за слободу у немачким ратовима повукао је за собом п јаче угњетавање луж. српског елемента. Његови га образовани синови напустише, он би остављен самом себи. Али баш“од овог времена, које је тако мало наде уливало, почиње ново развиће луж. српеке народности, каког дотле још није било. Ми би изишли из оквира ове наше расправице, ако би се сад хтели упуштати у ближе појединости овог препорођаја. Али не можемо себи да ускратимо задовољетво, а да не поменемо, да је наш Сима Милутиновић — Сарајлија с Палацким био нањ од великог моралног уплива. Око 18335. груписа се лужичка омладина у једно друштво, које стави себи за задатак образовање свога народа и тежњу к његовом политичком и народном развитку с неговањем његових симпатија према целом Словенству. Најважнији је и најпознатији предетавник овог препорођаја на сваки