Brastvo

БОРБА ЗА НАРОДНОСТ 61

начин Јован Ернет Смолер (Смољар, Шмалер), рођен 1816 год. Син сеоског учитеља, почео је он још на гимназији у Будишину (Вашлеп), као дечак од 14 год., да буди вољу ш љубав својих другова к матерњем језику; своје распусте проводио је путујући по своме народу, проучавајући његов живот, обичаје и предања му, и испитујући докле га има и где са свим престаје. Походећи богословска предавања на бреславском свеучилишту, он се упозна с чешким песником Челаковским, који је тада тамо предавао словенске језике. У споразуму са својим земљацима оснује Смолер тамо „Друштво за лужички језик и повееницу“. Год. 1839. основала је будишинска лужичка омладина на тамошњој гимназији такође друштво, које и данас постоји. Похода је Штурова још већма распирила патриотски жар лужичке омладине. Он им је причао о озштем еловенском браству, подсећао их на прошлост и распиривао у њима народну ревност. После тога дође једно писмо од Јана Лолара, а за тим множина ческих, еловачких и српеко-хрватских књига, које су послужиле за оснивање гимназиске библиотеке у Будитину. Кад је ова тенерација отишла у Липиску на свеучилиште, тамо је такође образовала друштво. Међу тим је Смолер продужавао свој рад, и већ 1542. год. штампао збирку народних песама. Ова је збирка привукла на себе пажњу свих словенских научара. Сад је Смолер предузео на се задатак, да свој народ о његовој народности и пореклу обавештава, зашто је такође требало стремити књига. На овом луту он се срео са својим —- тако исто важним и заслужним — сународником