Brastvo

68 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

породице растеривана су и слата у Немачку, а на њихова места довођени су Немци исто онако, како се то и 6 полапским Словенима чинило. Владике п манастири стајали ву немачким графовима на руди, и е католицизмом распростиран је у једно и немачки језик. Кад се на границама било успело, онда се шило у унутрашњост даље и даље. Немци су тако били притивли бОловенце, да од краја Х века не налазимо више никаквих њихових писаних споменика. (Словеначки се језик на ново појављује, тако рећи, оживљује тек с реФормацијом, која се морала проповедати на народном језику, и која је овде, нарочито у вишим круговима, наишла брзо на добар пријам. Али људи, који су почели да питу за народ на словеначком језику, морали ву одмах постати предмет злостављања, и ако ниву бежали, те у туђини умирали, оплакујући судоину евога народа, постајали су жртвом немачко-католичког Фанатизма и тесногрудости. На место протераних или иначе уклоњених преставника народа појављивали су ве други. Али противници су били тако неједнаке снаге, да је победа угњетача опла епгурна. Већ у првој половини наступа католичка, а е њом и немачка реакција, онако исто страшна и мрачњачка, какву ћемо је видети код Чеха после битке на Белом брду, и каква мора наступити свуда, где народ у неравној борби падне у неку летаргију и очајање. Све што је на народном језику, нарочито у протестантском духу, било писано или штампано, предато је ватри. Сама народна штампарија би конфискована. Па ипак хабзбуршки владаоци, да би вачували Словенце од протестанства, подизали