Brastvo

БОРБА ЗА НАРОДНОСТ 69

су католичко-језуитске школе и наређивали да се у њих узимљу и словеначки младићи, како би доцније у овом народу лакше могли одржати католицизам.

Још 1606. год. видимо у Крањској словеначки елеменат тако јак, да судија у Љубљани није разумевао немачки. Славни пчелар Антоније Јанижа пије ни на крају ХУПГ века знао немачки, и Марија Терезија набавила му је тумача, који је у Бечу објатњавао његова предавања.

Француска окупација дејствовала је благотворно на словеначку народност. У то време уклоњен је немачки језик из свих основних школа, и народна мисао добила је већега полета. Тај покрет народни био је тако јак, да се на градачком свеучилишту још 1549. год. морао известан број нарочито правних предмета предавати словенским језиком. Но доласком Баха на државну крму ударен је наново за извесно време темељ понемчавању. Тај посао је продужио Метерник, и да се наново није појавио народни покрет, који је обгрлио овај систем, ко зна колико би ми Словенаца данас бројали. Па ипак Немци и данас употребљују сва срества, да своју народност шире на штету Словенетва. Они у својој ревности иду тако далеко, да за повесницу неће да знају. Они тврде да Словенаца никада није бпло по местима, за која имамо сведоџаба из 1486.-93., 1548.-44., 1689. и т,д. године, по којима се тада у јавној служби и у судовима говорило словенски.

И ако Словенаца данас има по најновијем бројању у Аустрији 1,540.304 (чему треба додати још 15.000, који живе у Угарској и који су већином протестанти);