Brastvo

46

од Лушановог манастира св. Аранђела и града, који

је окружавао манастир. Приповеда се, да је у том манастиру био и гроб основаоца тог манастира. У овоме манастиру држати су неколико пута државни сабори, и одмах над самим манастиром, на једном узвишеном месту, стоје и сада развалине од Душанова града и његових дворова. Има и лагум кроз земљу до Биетрице, код манастира. А овај цара Душана манастир развалио је, од прилике пре 250 год., један Србин Мухамедове вере, именом Синан-паша, и од овог је манастира начинио у Призрену џамију на своје име. А даље, како се Бистрица помоли из ове дрвен-градскокрк-бунареко-манастпреке тескобе, одмах је ерета Призрен, и може се слободно рећи, да ова река, колика из планина улази у Призрен, још толико, узгред пролазећи, до дна вароши, од разних извора и чесама, у себе сабере: чисте, бистре п ледене воде. На левој обали, ту одмах на ширини, до самих варошких кућа, ерета је једна воденица, а оздо одмах једна равница „ЉМартш“, на којој се уздигао један врло велики гранати стари платан, 0 ком се врло често, као и о ономе бресту код Топлуе, претреса рачун: сватда говоре његови похођачи у дебелом хладу: „Хвала Богу! да ли је пч Душан некад седео овде у овом ладу под овим јавором 2“ Па овде, до саме обале, извире један врло јак извор, чија би количина воде могла лако окретати и воденично камење; ова је вода лети ба свим студена — као и друге по врховима Шаре планине. А до самог овог извора, на обали Бистрице, подигнуто је једно, не