Brastvo

–

Њ5=>

баш велико, здање с једним чардачетом, са две собице, па ту излазе на теферич пи на хладну воду паше, бегови, владике и т. д.

Одмах озго, до самог Мараша, има једно теће, где бораве неколико дервиша. Овде ја била некад црква, па и сада ту дервиши чувају неколико књига славено-ерпеких. А изнад тећа одмах је припрла врлет, и, мало више, на једном заравњу, уздигао све призренски град, који, готово, гледа у сваки угао северозападног краја Старе Србије.

Од ретког и значајног овог Мараша Бистрица одмах већ тече на ниже, готово преко еред Шризрена. Мало испод Мараша, на деепој обали, опет извире нека вода из саме обале, о којој много говоре да има и гвожђа, па се зато и сматра за минералну, али је нико од стручњака није испитао.

Мало ниже, на истој страни близу реке, стоји „Барјак џамија“ — саборна — прва, код које је медреса — богословија, пред којом, у авлији, има 12 чепова чесама, и све су врло јаке с водом, и под сваком чесмом има дубоко камено-мермерно корито, и та се вода улива ту одмах у Бистрицу. Даље, опет, мало ниже, на десној обали, испод града и испод саме православне српеке Богословије, снажно извире једна вода, не далеко од обале, на којој би могле воденице млети, а зове се „бунарлак.“ Овде свагда, и зими и лети, има гомила периља; овде једна цела махала захвата воду за своју потребу. Овде на Богојављење православни свете водицу.