Brastvo

64

земљи — онако по старински; и трећа, св. Опас, коју је подигао краљ Милутин, а пре 30—40 год. били су је турски дервиши заузели и за мало што им није на свагда остала у наслеђе, само да им се ноћу не појави неколико голих и црних људи, с неким буздованима (топузима), који ове настањене богомољце у Немањићевој задужбини добро мерише уздуж п попреко, а које ови нови гости, дервиши — не могоше да разумеју: бејаху литиљуди „влашки“ свеци, или општи џинови, шејтани —- ђаволи, — па зато и нису могли ту даље остати.

Али, на жалост, та црква би узрок, те се- свадише Срби е Цинцарима, који, 1872. год., насилно отеше, с турском влашћу, ову цркву, и данас се у тој српекој задужбини чита и пева грчки, па, од тог времена, одвојише за себе и општину и школу цинцарско-трчку од врпеке, а не беше их у почетку више од 80 домова, а вада имаће их преко 150 кућа. Разуме се, оваки успех шаке Цинцара само је могао бити уз помоћ стране пропатанде. — У почетку 1871. год., на њихов позив, дође им у ову ершку задужбину латинеки епископ; па после тога, прихватише ту ствар, у корист Цинцара, у ЛПариграду и Атини.

Ова је црква к Шари у ономе узвишеноме делу Призрена, спрам града, те се и на далеко види.

А четврта црква, Ов. Ђорђа, има већ преко 80 година, како се почела. градити: она је у истини, у потпуном емислу, необично велика, колосална и тврда црква ; слободно се може рећи: да је то једана на полуострову балканском, између нових цркава, Нај-