Brastvo

98

Ковца до српске границе, дакле заједно с Видином и видинским округом, Ломом и ломеким округом, Берковицом пи берковачким округом, — народ није знао ни у пола бугарски да говори, То је Факт, који су у своје време признавали и Бугари. Отуда подсмевка, источних правих Бугара, да су ово овамо Шопови (Заређ. 'Трновчанин је говорио са свим друкчије, а Ломљанин, Видинлија и остали са свим опет друвчије, тако, да, колико је било разлике између језика ОВОГ и трновеког, толико а и мање је било између њега српскога језика с друге стране. Шта више овде се предавало по школама, како да пишу без Ђ, Б, 8, а, и т. д. Али то не траја дуго. Поникоше школе као печурке, дотераше ак-Бугаре из Варне, Силистрије, Габрова и осталих источних места, и почеше требити србизам свима срествима. Докле су дотерали можете представити из тога, што је један председник суда једном сељању из села Браћеваца, који су махом још и данас овејани Срби, рекао да не говори тим „псећим“ језиком. Други један — Влах — који је само рекао у суду: „Ну шћју србјеште“, издржа целу грмљавину од председника, који је у том видео велику увреду, што Власи још једнако бугареки језик подводе под „СОрбјеште“. Ово је Бугарија, викао је он, Бугарија, Бугарија! А Влах сз наравно нашао у чуду, па претријо. |

Сад је, разуме се, већ друкчије.

ж

„Тридесет и шест рубаља сребрних“ — рече ми

један кочијаш, али не мичући се с каруца, у којима