Brastvo

100

полежим, али не на каквој постељи... бог да П вав вачува.... већ на чистим голим даскама, на доксату, па одгурнем од себе и ону асуру, што се ту нашла, Ви већ знате зашто! Ко није пажљив, тешко ви га њему. Има ту нека балканска сорта паразита, која никако не прави разлике од вас и домородаца.

Путујете час, чав и по, и већ сте на једном осредњем висоравњу, који траје чак до Кутловице. Најпре пређете реку Лом, одмах иза вароши Ломпаланке, тако рећи на крају, па онда Ћибрицу, па онда Огосту. Свугде лепи велики мостови, али Најлепши је на реци Лому. Ово је прави вештачки мост, што ве тиче мајсторије у дрвеном постројавању.

Висоравањ је и плодан, а и добро обрађен. У недоглед лелуја клавје и прелива у сиву седефску боју. Небо наравно мора да буде ведро, а ветар љупко да ћарлија, јер то је неопходно, кад се што приповеда. Дан запста беше леп, иначе не бих путовао. У Церовини, сеоцу крај реке Ћибрице, хтедосмо ручати. Село ту, а крчмар нема хлеба, нема јаја, нема млека, нема сира, ничега нема. Да би ми колико толико ублажио глад, стао па ми прича, како је пре пет дана имао печена меса. Да бот ме, ко је мени крив што нисам дошао пре пет дана, већ данас. -— „Иди у село, па нађи шта било: млека, јаја, спра, шта било.“ — Ајак, изговара се. — „Море, иди потражи.“

„ама куда, џанум, да тражим“ На послетку ја руски: „Сукин син, потол !“..., а он кад чу руски, погледа ме још један пут, да га ја не лажем, па трч“ у келнерај, па капу, па беж/.... Не прође много,