Brastvo

103

на главном друму. Зато он и има своје „хотеле“ четири на броју. Али има и дркву, има и своја два попа , који се по улицама непрестано мудре, има и своје „околијско управленије“, неколико жандара, и једно два писара. Школа је наравно ту, а учитељ тако мудар, да му то можете прочитати на намргођену челу. Он обично иде полако, и кад је б попом, обојица смрде на комовицу.

У главном Кутловица чини на путника веома пријатан утисак. Главна улица, куд пролази друм, одвећ је широка, људи живљи и отворенији. СОпоредне су улице — још у будућности. Равница у недоглед зелена. Седите пред крчмом, а пред вама се само лелуја. Ту и тамо по нека дубрава, мало мрачна, а мало и немпрна. Оно лишће на брестовима све прпољи. Само је ноћ ту тешка, до бога тешка. Ви бисте морали бити мртви уморни, да у оним креветима спавате. Које нечистоћа, а које пи она воња нису ми дали лепо до беле зоре мира.

Још нигде освитка, а ја као вештац силазим са степеница. Силазим, али тако полако, као да се крадем. У ствари је зато, да се не етропоштам доле. Ове је то тако чудно било овештало, да је испод стопала стењало.

Пробудим кочијаша и кажем му да нахрани коње што пре, да их напоји, па да се крећемо. Ја га будим, а он се врпољи; ја га будим, а он се на другу страну преврне; на послетку је морао попустити и устати. После два сата већ смо били пут Берковца.

Мало даље од Кутловице прелазимо реку Огосту. Довде смо путовали, као што рекох, већином по висо-