Brastvo

106

пут, који је пречи, пресеца тај шепут на '|, часа испред Берковца, излази опет на друм, и ви сте за читава два часа пре у Клисури, но иначе. Два часа зато, што ве у Берковцу колико толико морате забавитл,

Берковац је испод самога Балкана, овде „берковачки Балкан“ прозватога. Милина вас је погледати оне величанствене, местимице снежне врхове. Кад је тихо, запара је, јер је ода свију страна град затворен. О једне је стране шта више го нати камењар, и то одмах вама иза леђа тако, да запару још и удвојава. Али од времена на време пирнуће отуд с гора, и вама чисто сване. И нехотице погледате у планиноке врхове.

Берковац је мали градац, са једва 4000 становника. Има своју власт и своје жандаре, једнога адвоката (истеранога писара), проту, неколико попова и неколико учитеља. Ово је управо нека велика печурка испод Балкана. 'Трговина му је са свим мала, па и то мало мора да дели с Кутловицом, а од чести и самом Клисуром. Становници ву до зла бога досадно — равнодушни, а по том ћете најбоље познати, какав друштвени живот овде влада. Све је учмало, па и човек и умље човеково. Некад је ту гарнизовао један батаљон, а сад ни тога нема. Касарна стоји пуста. Калосно, врло жаловно изгледа, кад каква кућа опусти, али два пут жалосније, кад је негде на лепом месту, у сенци балканских врлети, па спреда се пружила, лепа зелена пољана, а ве куће скинути и прозори и врата, па зјаши. Чисто као да нека хладна мемла избија из оних мрачних соба.