Brastvo

111

пун подлости закорелих пржибаба, а негде опет пун тихе мудрости из народних пословица и гатака; тамо видите зачмалу божју прилику одвратности, која вечито дрема и, ваљда, енује, а овде живога ПЦинцарина «6 пуно потворетва и прождрљивости ; а што је најглавније, све то стоји изложено мирно као у музеју, и не претрпава у брзој напзменици једно друго, као у нашем западњачком животу.

Првобитност старих народа увек је екопчана с ништавним животним потребама, и ту западњак, научен да живи и да даје живети, не може никако да опетане. Пет или десет гроша пазара на дан за њега је врло мало, док је за урођеника то доста. Западњак такмачи (конкурише) умом, еслапом, дочеком, досетком и ласкавошћу, а овај својим ништавним потребама, које му допуштају, да се и малим задовољи. Зато „Европејац“ мора, што 'но реч, и да лаже и да маже, само да истера трошак, а урођеник ве и не осврће кад муштерија уђе. Па опет ка овоме иде свет радије, но к ономе, који га одмах с врата почиње да затрпава врцањем и речима. То урођенику не иде у главу; он увек воли кад има спокојства, да, вам промозга.

Овде свет чудновато пазари. Уђе, назове бога, па стане на сред дућана.

Трговац га отпоздрави, па гледа у своју цигару и не осврћући се на муштерију. Обично веди на ћепенку скрштених ногу. Муштерија стоји и гледа. Најзад ће, у зло доба, прићи: „А јели, имаш ли, знаш оно.... 0, како го викат.... знаш, оно што изгледа ев'