Brastvo

112

овако, гле!“ —- и ту му или покаже мустру, или покаже претима, како изгледа то што он тражи. Тртовац као са пола ока погледа, па каже: „имам,“

али бе не миче с места. — „Па како продајеш“ ' „Тако и тако“ — „Па дајдер да видим“ „Ено тамо, иди домаши,“ — Лепо да вас мука ухвати,

гледајући их како се кане. На послетку пазар се како тако еврши и трговац трпа 5—6 мангура у шкаФ. Џад се опет намести, па продужи своје слатко дремање.

Оваког муштерију западњак тера на поље, а урођеник с њим пазари. Ми се странци обично таком трговцу чудимо, натресамо се и исмевамо га, јест, али на крају крајева он се смеје странцу. Док овај обично поред трговине остаје го и бос, па тако и оде, домородац се «с оно мало дневна пазара све и даље тавори, тече кућу, „лојзе“ (виноград) и њиве. Сва, дакле, утакмица састоји се у том, ко скученије може да живи, и онај, који се с мање потреба за, живот задовољи, одржава мегдан, а други пада и ишчезава.

Ово је, што ишчезава, обично „ЈЕвропејац.“ Зато он ретко где и може да угреје место. Онсе чуди, не схваћа положај и криви судбину, „која га чак и у далеком свету гони,“ а не увиђа, да он са својим начином живота као трговац у овом првобитном народу не може опстати. Њега раздваја читав век од народа, ком хоће да продаје. Тамо опстаје само онај, који је у стању да сваку утакмицу избегне, а то је могућно само 6 онаком родом и онаким радњама,