Brastvo

115

и блато газили. Лево и десно издижу се још заостаци оних коса брдских које су се с вама заједно пужале, а по њима су превучени као спратови — шта мислите ' — шанчеви, да бију Србе. Знате, то је тако остало од српеко-бугарског рата.

И ево нас једва један пут на Петровом Хану. Преко од самога хана има још две кућице, а мало даље у истом реду још једна жалосна крчма, и то је све. Има и телеграфека штација, и кантон за друмског кантоњера, све то на врху Балкана. Погледам, а пратилац ми прстом показује: „Видите ли тамо онај

сиви млаз — то је Дунав.“ А ја стао, па се чудим, је ли то могућно; „Онамо је Ломпаланка, овамо Видин и Калафат“, — а ја гледам, па ништа не видим.

Али мој пратилац познаје по извесним знацима, и ја противу тог нисам имао ништа.

Петров хан — чувен је у целој кнежевини Бутарској. Ко га није видео, и ко га неће видети! А чувен је због Коџа-Балкана, који вам душу напамук вади, док вам дозводи да се на тврдим клупама Петровога Хана спустите и одморите. Долазили одовуд, долазили одонуд, Петров Хан је штација, п ту ваља стати и спремити се за даљи пут. Коњи се хране и поје, путници се одмарају и поткрепљују, хладан поветарац повраћа уморену снагу, а добри крчмар — изврће кесе. Ето за то је Петров Хан славан. Нечистоћа, рђаво јело и пиће. нечист хлеб и мастан Цинцарин, — али, због тога га не можемо урачунати у особиту врсту, јер таке су све попутне крчме. Што

га 04 осталих може одликовати то је, што је сази85 %