Brastvo

118

који за старине има ма каквих осећаја. Онда сам први пут жалио, што не знам ноте, па да одмах забележим.

Друго што вам овде приметио, била је женска ношња. Само један балкански гребен, и онјеу ношњи тако раздвојио овај свет, да бисте мислили, овамо је један, онамо други народ.

Од Дунава до Балкана обично су у тринкесуљама (,„престиркама“) као Влахиње — једна с преда, друга са страг, — а овде већ имају сукмане од сукна.“) Докле код подунавака у свему преовлађује бела боја, овде преовлађује са свим црна. Сукмани су црни, по рубовима шарани белим шујташем (врпцама, гајтаном), И од Гинаца виђате ту ношњу чак до близу македонске границе. Па и сам говор им је у многом различан, али о том други пут.

У гиначкој крчми опорависмо се, понахранисмо коње, покуцкасмо око кола, попривезасмо којегде, седосмо, па брже боље у „Бучене“ на ноћиште, четири часа далеко од села Гинци.

Путовасмо како путовасмо, негде лакше, негде теже, и стигосмо у Бучене. И тамо Цинцарин. Из њихових руку нисте могли избећи. Само велика глад натерала ме је да једем, и велики умор да спавам. И сад ме за вратом сврби, кад се на ово спавање ветим, за то не волим ни да приповедам,

1 ) Сукман == сукња од сукна.