Brastvo

127

исто је тако по друму. Кад се издигне један точак, други упадне, час вас поиздигне с лева, час с десна, час хоће да вас изврати овамо, час онамо. Не зна се коме је било горе: нама или коњма“ Па и коњма се није знало шта је горе: или цо катарактама пети се, газити и извлачити, или трпети ударце, које ву врло често примали по зубима, а од руде“ Знате — ја вам већ рекох — камењар, па кад један точак падне а други се подигне, а за тим одмах обратно, руда се тако заошија , да Фисне по зубима или левога или деснога коња, а они сироти заржу, па издигну главе на страну. Пошто је тешкоћа отуда, тешкоћа је и с друге стране, а та је, што је пут одвећ тесан управо толики, колико ву широка кола. Као шторекох: десно стрмен, управо у реку, а лево стрмен, па управо у облаке, п сад путујте. Овде се морају често дешавати несреће, а особито кад неко силази,“ а други се с колима пужа. Како се ту кола мимоилазе, ја не знам. Ја нигде нисам видео толико ширине на путу, колико је за размимоилажење потребно. Особито ова тешкоћа наступа у другој половини пута, у оној ка манастиру. На послетку није сва незгода ни у том, што нема за заобилажење места, већ и у том, што пут није прав, да једно друго могу по"_издаље сагледати, већ на сваких 20, 30 и 50 метара кривуда, — па и у том, што онај, који вилази, мора да јури, и што није у стању да у кривинама одмах кола заврти, нити да их устави, кад види оздо опасност.

Пуна четири часа путовали смо до манастира. Цоследња четврт пута била је најтежа. Бездан је већ