Brastvo

128

тако дубок, да смо Криву Реку гледали као неку сивасту змију, кад се провлачи. Чудио сам се, што је тако далеко. Мислио сам да ни до подне нећемо стићи, Сељацима је наравно све близу; они нам и рекоше: ето, ту је, али то њихово: ту је, трајаше пуна четири часа. Једва око ручка стигосмо са свим горе.

То је била испод врха, на косл, једна мала равница, свега можда 300 метара широка пи 400 дугачка. Ту је манастир. Лево стрмен у небо, десно стрмен у бездан, 1180 метара дубок, где је протицала река, и где су калуђери због пастрмке рибе направили језеро. Али језеро вам то изгледа као барица, а ви себи изтледате, као да сте се на висини од 1180 метара над њим као над бунаром наднели.

Испред манастира, на 20 метара пред капијом, а над самом провалом, подигнута је једна лепа кућица. Ту је био телеграф. Ту јен сад, али не ради. Радио је само за време Батенбергово, јер је он често тамо одлазио и седео,

Ја вам не могу описати величанственост тога самостана божјег. Опреда је мало простран, као једно мало двориште, десно је брдо, лево је дубина, а преко је опет брдо, шумом обрасло. Пред очима су вам трокатни двори, а унутра је црква, на дворима су мазгале за одбрану из пушака, доле је гвоздена капија, као на тврђавама, а на капији мала вратаоца, као каудински јарам. Кад уђете, морате се тако рећи пресамитити,

Од куда и ко нас је угледао, не знам, али тех ми с колима испред манастира, а капија се широм