Brastvo

161

нам „краљичке“, „коледне“, „лодолеке“ и друге „песме од старе вере“, ако не стари, истина већ избледели, облици поганскога (митолошког) епа, о којих су многи добили нову хришћанску одећу“ Само не треба заборавити да је ове отпорне снаге имао и могао имати вамо један, истина већи део нашега народа: онај, чија се црква за неколике стотине година прилагодила народном животу толико, да је у потоњим вековима несрећне судбине српске појам народности изједначен с појмом о вери њеној. И много више и много лешпих песама , како нових, тако и старих, има да покаже наш народ источне (православне) вере, док се о неким крајевима западне (католичке) вере може тврдити, на жалост, чак и то, да народ у њима данас готово не уме ни запевати. ') Колико је, дакле, моћан и колико штетан био утицај западнога црквеног поглаварства, које је, можда и нехотице, ишло на руку однарођивању нашега племена !

Али не само што се на источној страни нашега, народа боље могаху одржати народне песме у борби с новим редом хришћанским, него се овде, срећним случајем, очуваше и први домаћи помени 0 њима. У животопису првога нашег свеца и најзаслужнијег народног учитеља, светога Саве помињу се на два места народне песме. Познати нам стари животописац Д0ментијањ (из ХИП века), причајући како је св. Сава побегао из очеве куће у Свету Гору, додаје не само

1) В. Јагић, «Свједочанства из прошлости и т.д» У Ш Отапбини, стр. 576.

БРАСТВО 1 11