Brastvo

164

било значајно с тога,') што су ове песме биле старије од садашњих познатих нам народних песама; ХЛУ века (Реља, Момчило, Југ Богдан, Краљевић Маркони друти долазе после т. 1380. тег о њима ништа није ни могао слушати). Овим се, дакле, наставља сведочанство, добивено дукљанским летописом о нашем народном песништву, али се и без тога поуздано може тврдити да је наш народ имаои у ХИП и ХГУ веку развијено епеко песништво.

И ХУ век нам је оставио значајно непосредво сведочанство о нашем народном песништву. Хрватски каноник Ђурађ Шишгорић у једном свом спису од. 1469. на латинском језику“) говори опширно о српскохрватским пословицама, о народном колу, о жалосним песмама тужбалицама, о сватовским и другим девојачким песмама.

Још је значајније сведочанство Словенца Кур«пешића, који је немачким језиком опшсао своје путо– вање г. 1581. па Беча у Цариград. Овде се већ изриком помињу имена појединих српских јунаке с „Малкошић,“ „Радосав Павловић“ и,„Кобилић“ о коме се, вели, многе песме певају по свима ерпским кра-

) Армин Павић, супротно Јагићу, мисли да је ове Грегорино сведочанство сумњиво. Види Агт, Раллеа «Рјезве о Ђоја па Козоуп с. 1389.», Тастеђ, 1877., стр. 3. и 4.,

где помиње и Малетићеве мисли о томе.

2) То је: «Пе зим Шупае ег сјунаје 5ЗЊЉепје » сачувано

у рукопису.