Brastvo

|

165

јевима. Поред познатога нам дичног Обилића, кога махом у старијим књижевним споменицама зову Кобилићем, немамо разлога сумњати да су и друга два имена (Малкошић и Павловић) у истини значила ненадашње ерпеке јунаке, у чију су славу песме певане. Гакође из ХУП века имамо путопис помаџареног Шибеничанина, Антуна Вранчића, који је г. 1558. нутовао из Будима у Једрене. Вранчић не говори ништа о песмама, али прича како су му становници села Клисуре под Балканом казивали да је њу ватрадио Краљевић Марко или други један српсњи јунак: Новак Дебељак, о коме се много пева у неким налим старијим песмама. — Други један путник нет овога времена, Стефан Герлат, у свом путовању кроз Турску (1578. —1576.), прича да је Флизу Пирота видео развалине некога града, 0 ком варод каже да је био град Милоша Обилића. Осем тега, описавши до ситница божју службу у једноме сршеком севлу, прича Како се одмах после службе кед саме цркве јело и пило, па Како су повле јела, жене и девојке играле, и у колу, по две и две, певале, све до мрклога мрака. — Вредно је, на послетњу, навести сведочанство познатог аустриског дипшљомате и путника, такође ХУГ века, Љузбека, из његова путовања у Цариград. Дошавши у Јагодину („на Морави“), прича да је био на једном погребу, кеји опширно описује и том се приликом особито зауставља на тужбалицама, које су тада сродници и шријатељи покојникови запевали. Садржај ових туж-