Brastvo

168

могу наћи читав! десетине стихова, испеваних у духу наших народних лирских песама, — дотле опет у спеву Петра Хекторовића Хваранина (т.1487.—1572.) „Рибање и рибарско: приговарање“ ') видимо нав>дене од речи до речи две целе народне песме јуначке, т.3в. „бугаршгице“: једна је о свађи Краљевића Марка с братом му Андријашем, а друга о емрти сиверинског војводе Радослава, кога уби Влатко, војвода удинеки. Осем тога, из једне посланице Хекторовићеве песнику Пелегриновићу видимо да је народно песништво у то време било прилично познато образованим људима, књижевницима и песницима у Далмацаји, Дубровнику и на острвима. ~) — И Задранин Ђура Бараковић, (1547. — 1628.) унео је у своју песничку приповетку „Вила Словинка“ опет једну песму народну, такође „бугарштицу“, т.ј. песму озбиљну и трагичну, коју бугари један „влах“ (вељак с копна далматинског), а други слушају и плачу. — Има поузданих доказа, да је народно песништво и другим дубровачким песницима било познато. Краткости ради поменућемо само још ове: Никола Наљешковић (1500. — 1585.)

1) Штампано први пут у Млецима г. 1556.

2) Из ове се посланице види и то, да су се народне пшесме у оно доба у Дубровнику и Далмацији делиле на, «писни» и «бугаршћице» или «(«бугарштице». Прве су биле женске, т.ј. лирске, и њих су певали, а друге јуначке или епске, и њих су бугарили. Још је значајно, што је Хекторовић уза своје две бугарштице додао и мелодије, те нам

тиме оставио и најстарији спомен наше народне музике.