Brastvo

169

није прошао без утицаја народног песништва, што се јавно види у његовој петој „комедији“: у песми 0 Маруши и Милици; —- Динко Рањина (1563 — 1607) међу својим лирским песмама има четири под именом „Пјесни од кола“, које се својим размером пи другим знацима показују као намерно подражавање народним песмама, и ако се од њих ипак у многом разликују. Најлепши производ дубровачког уметничког песништва, на далеко већ познати еп „Осман“ великога Ивана Гундулића (т. 1587. — 1633.) даје нам и сувише доказа, да је његовом творцу било познато народно, и то баш епеко, песништво. Шосле напомене о старом певачу Орсеју, који је први тобоже почео певати „бутаркињо“, ево шта Гундулић набраја, о чем певају српске народне песме: 0 „Лесандру Србљанину“, о цару Степану, о Урошу и осталим „царима од Немањеке куће“, о Милошу Обилићу, Свилојевићу и Марку Краљевићу, о краљу Лаушу, о Дубровнику, војводи Јанку, краљу Матијашу, Ђурђу Скендербегу итд. Исто тако у Гундулићевој пастирској игри „Дубравка“ видимо на по невим местима очито подражавање народним „поскочицама“. — И на послетку, слављени дубровачки драмски песник Боно Палмотић (1606. — 1657.) такође је добро био упознат с народним песништвом: то се види не само из његовог ванредно чистог народног језика, него још боље и из његове песме „Гласови и хвале“, у којој се поред многих заслужних Дубровчана помињу и познати јунади наших народних песама: цар Душан, кнез Лазар, Милош Обилић, Ђорђе · Скендербег итд. а по нека