Brastvo

170

моста Као да је од речи до рочи узајмпо из народних песама. Чак и Палмотићев животописац тврди да је на његове спевове имало утицаја народно песништво.

Поред изређаних доказа о свом одличном 103нанству с нашим народним песништвом, Дубровчани имају још и других већих, управо Вуковеких, заслуга: они почеше још у ХУП веку и скупљати народне песме, што не падаше на ум у ово доба ни ученом западу. Трудом наши. одличних великана Фр. Миклошића и особито Валт. Богишића до сада су већ изнети на видело читави зборници народних јуначкиг песама, које баш из уста народних певача записатше неки вредни Дубровчани ХУП и ХУШ века. У овом се послу особито одликују Дубровчани Ђуро Матејић (г. 1675. — 1728.) и Јосиф Бетондић (умро 1764.). —

Највише заслуга од свих довде поменутих и домаћих и туђих писаца имао је родољуџиви Далматинак Андрија Качић Миошић или добро познати и вредни „старац Милован“ (рођ. 1690., умр. 1760.), који у мало што није у ХУЈШ веку био оно, што нам, сто година доцније, у Х1Х веку беш» неумрли Вук Караџић. „Окитајући се с гувлама“, као што сам вели, „од Скадра до Задра, од Мостара до Котара,“ Качић обиђе све јужне и западне крајеве нашега народа б нарочитом намером: да проучи народно певништво и да покуџи што више повесничких извора (књига, писама, листина и др.), те да њима попуни празнине народног предања и тако пружи народу, како мишљаше,