Brastvo

ПИ ~" та у

114

верну историју славне му прошлости. И сам будући одарен великим подобностима народног певача, Качић је све песме свота бесмртнога народно-историског спева „Разговор угодни народа словинског“ (штампан први пут латиницом у Млецима г. 1956.) испевао таком вештином, да се од народних песама једва могу разликовати '). Књига је ова постала најпопуларнија књига (под именом „Нородна песмарица“ у српеком и хрватском народу, те је за непуних сто година доживела 18 издања и бпла штамтана И латиницом и ћирилицом у више од 20.000 примерака. Још је значајно, што нам је у књизи овој, која има 261 јуначку песму „од краља, бана и словинских ВИтезова“, Качић пружио и две песме праве народне, т.ј., такве, какве их је он чуо од народних певача, а не Како би их он сам испевао. То'су песме 0 „Војводи Јанку“ (Сибињанину) и о „Бановић Секули“, о којима Качић вели, да их „опћенито пивају Далматини, Бошњаци, Личани и остали од словинског народа. Липе су слушати, ако и није могуће да су по све истините“. Из ових потоњих речи можемо видети разлог, зашто се Качић није задовољио простим записивањем и скупљањем народних песама, него их је управо препевао, трудећи се да у њима сво што је

Е) И Качићеви су стихови од !0 слогова као и стихови данашњих нам народних јуначких песама; исто тако: језик, Фигуре и сви песнички украси одговарају језику и саставу нар. песама.