Brastvo

178

колико народних загонетака), које тек г. 1853. (опет у Бечу) издаде пи у засебној књизи „Српске народне приповијетке.“ Ова се књига сматра као. прво издање, после кога је »друго умножено«“ угледало света мстом после смрти Вукозе, г. 1870. — Исто тако имамо и два Вукова издања народних пословица: ! на Цетињу г. 1836., под именом «Народне српске пословице и друге различне, као у обичај узете, ријечи“, а П у Бечу под истим именом

г. 1849. Ж # +

Колико је Вук непосредно заслужан за повебсницу нашега народаог песништва тиме, што нам је дао у руке највеће и најлешпе збирке; толико је исто он и посредно завлужан: прво тиме, што се на њ угледаше и други познаваоци народнога живота, те и сами почеше прибтрати и на свет издавати песме које Вуку не дођоше до руку, из свеколиких српских и хрватеких крајева, — а друго и тиме, што се баш Вуковим заузимањем и многобројним његовим везама б ученим људима свих јевропеких народа за врло кратко време почеше све наше народне песме преводити на разне јевропеке језике, те данас готово нема књижевности и народа у Јевропи, на чиј језик не би било преведено буди колико примера овога нашег народног блага. Али в једне стране, мислећи да нам је овим врстама задатак упознати читаоце само с најглавнијим тачкама из повеснице нашега народног песништва, а е друге опет стране, верујући да су новији радови наших књижевника на овом пољу свакоме више познати него старији или бар да се много лакше до њих може доћи, — било би овде неумесно про-