Brastvo

ои 4% ДЈ И ЛУ У ИЕ, Ре АИ ПЕ 8 Е "У “53

Мт 8 . па 8

180

нар. пјесме“ ") е преводом на чешки и (само 2) на пољски језик, Праг 1852); — Стеф. Поповића („Прногореке гусле или народне песме, приче, подскочице и капијалице“, Београд 1858.), — Стеф. Берковића („Народне геме македонске“ “), Београд 1860.), Стев. Бошковића (,„Бачванске песме“, Н. Сад 1862. и 1879.), —— некога ЛП. 1. („Песме банатске“ 1868. и прешт. 1566.), — Љогољуба; Петрановића (,„бОрпске народне пјесме из Босне, женске“, Сарајево 1867., „Срп. нар. пјесме из Босне и Хејцеговине, јуначке“, Београд 1567. с вгљаним тредговором од Ст. Новаковића, — п П књига 1870.), — Благоја Стојадиновића (јувачке псеме, [ и 11 књига, Београд 1069.), — Ђорђа Рајковића (женске, из Славовије, Н. Сад 1869.), — Милоша С. Милојевића („семе п обичаји српскога народа“, Ги 1, Београд 1869. и 1870.), — Димитрија „Алексића („брп. нар. јун. песме и нар. приповетке“, Београд 1871.), — Милана Станића („Срп. нар. песме“ „2 „Царица Милица“ и „Дратачевка“, Београд 1870., 1871., 1872.). — Филипа Радичевића, („Прпоторске гусле“, Београд 1872 ), Косте Х. Ристића („Орп. вар пјесме из Босне“, Београд 1878.), — некога В. М. (Срп. нар. песме из Срема, Панчево 1875.), — М. Ђ. Милићевића (у „Лнежевини Србији“, Бестрад 1876.), — Валтазара Бо-

1) Мислим да их је за штампу спремао Аца Поповић Зуб.

о 7“) Издавач их зове народним песмама македонских Бугара, а ми с правом можемо тврдити, да баш ове песме ка-

зују да народ који њих пева није бугарски него српски.