Brastvo

182

мира Красића („Срп. нар. песме стар. и нов. времена“, 1, Панчево 1880.), — Ст. Н. Давидовића (нар. песме из Босне, Панчево 1884.), — Николе Бего-

П, у Караџића:

Сједе Марко с мајком вечерати Сува љеба и црвена вина; Али Марку три књиге дођоше; Једна књига од Стамбола града, Од опога цара Појазета ; Друга књига од Сибиња града, Од војводе Сибињанин Јанка. Која књига од Стамбола града, Цар га у њој на војску позива, На Арапску љуту покрајину; Која књига од Будима града, Краљ га у њој у сватове зове, У сватове на кумстео вјенчано, Да га вјенча с госпођом краљицом; Која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, Да му крсти два нејака сина. Марко пита своју стару мајку: „Сјетуј мене, моја стара мајко, Куда ми је сад ићи најпрече: имите дели те д.

Из овога се упоређења може видети не само да је у бугарштицама са свим друкчији од десетерачкога стих (од 16 и 15 слогова, који се редовно деле на половине : 848 и 7+8 и приложак од 6 слогова) и језик, него да им је и цео карактер (начин причања, ред мисли, поједини изрази) такав, да се готово чак може помислити : да бугарштице и нису праве народне песме.