Brastvo

148

Ми сви сијечемо дрва у шуми, па би нам снијег падао за врат.“—- — Пут је ишао уз брдо Бјетреницу. Спустила се тако густа магла, да се једва на дваестину корака видело. Читав сат сепесмо узбрдицом. Кад смо стигли на вепац, беше дивно стати па погледати. Изнад нас прижегла звезда — морао сам скинути зимски капут — а испод нас, међу планинским гудурама, сива се магла згуснула у непровидне облаке. На све стране величанствено се дижу у вис босанска брда.

Друм преко Вјетренице још не беше довршен; довршивали су га баш тада Бошњаци под кулук. На једноме месту морадосмо стати, док потпаљени динамит није распренуо камен у мајдану крај пута.

С Вјетренице спустисмо се у долину реке Лашве; одатле до варошице Бусоваче пружила се она, велика равница историјског значаја, где су босански побуњеници у старије и новије време неколико бојева били са султановом војском. Овде је и онај чувени градачви Хусеин-ага сакупио војску и пошао против султана Махмуда П, истребитеља самовољних јаничара,

Пред подне стигосмо у Бусовачу и падосмо у механу Јову Градини. Механа беше гора од оне у Зеници, но овде сам ручао по босански: чорбу с јарећином и ћимбар (јаја пржена на маслу).

Градина, кад чу одакле сам, питао ме за мпоге моје земљаке, који су, по невољи, била у окупационој војсци па оставили леп спомен међу својом браћом у Босни.