Brastvo

162

говачке, и језике: немачки, Француски и талијански; но он је предавао и остале предмете, што се уче у средњим школама, не би ли дао овој школи што већи средњошколски значај. Шушкаловић је том школом управљао до 1863 г. а од то доба било је све до окупације неколико више пли мање спремних наставника у тој, да кажен, реалчици.

После окупадије Сарајлије доведоше одмах једног па два и најзад три стручна професора, који заведоше четири разреда и ако њих тројица, једва могоше доспети у све разреде, но то су чиниди с тога, да не би морали од аустријске владе поново тражмти дозволу за отварање нових разреда. Влада не трпи вероисповедне школе тим више, што сама, гдегод треба, заводи државне, и она не би ни Србима у Сарајеву дозволила, да имају своју гимнасију: но Срби се позваше на то, да су ову школу имали и под Турцима и да им је при окупацији у прокламацији обећано: да им се уредбе неће дирати; с тога им влада није смела дирати гимнасију, како јој се не би могло пребацити, да

она као „ослободитељка“ не трпи оно, што су и Турци трпели.

С тешком муком су Сарајлије плаћале три проФесора — као нестручни људи, мислили су: сав тај посао може радити један највише два човека. Ти су професори били Др. Хранислав Михајловић.“) Светозар Поповић (директор, сад предавач у Шапцу) и ја; помагао нам је свршени реалац и учитељ

#) Који је доцније због неких неприлика оставио протесоровање и изучио медецину па био до скора лекар среза лесковачког,