Brastvo

163

у Сарајеву Светозар Арсенијевић, сада цртач у Зајечару; архимандрит Сава Косановић и парох Петар Максимовић предавали су хришћанску науку. На моје је место дошао Митар Вујковић, сада царинар у Србији. У гимнасији смо предавади по аустријском наставном плану, како нам не би влада правила какве замерке с те стране. Влада је често слала у гимнасију свога реферепта, за просветне послове, да види, шта се учи и како се учи. Једном је приликом долазио и тадашњи гувернер Херцег Виртемберг са својом свитом и са референтом; професори и учитељи испитивали су ученике, и сам се херцег усилио, те проговорио деци неколико речи српеки; власти су биле потпуно задовољне. Професори су избегавали сваку ситницу, за коју би се влада врло лакомо закачила, само да стане за врат овој српској гимнасији у толико пре, што је отворила осморазредну гимнасију своју у Сарајеву па у њој не беше —- бар за мога времена -— ни једног Српчета из Сарајева. У томе су Срби Сарајлије (и иначе врло неповерљиви према странцима па ма то и Срби били) послушали нас професореи слали своју децу у српске школе.

Црквена општина изабрала је три члана из своје средине за школске патроне, и ови су сеу главноме старали за материјална средства, а и заступали су с директором гимнасију и основне школе пред влашћу. За време мога професоровања било је у гимнасији четрдесет п седам ученика и сви су ти ученици — као и они у основној шволи —

1»