Brastvo

96

Подгорицу, као раскреницу за Скадар, Котари Никшић, Од овог из Таре одваја се и један пут за Морачу.

Жељезница од Цариграда преко Ковова за Босну имала је да пређе преко Будимља па низ Лим. Дакле из ове нахије полазе 12 путова и то: пет на исток, три на вјевер, три на запад и један на југ, и према томе види се да је вавојевичка нахија на врло важној тачци свакада била, па тако је и сада, за то је онако политички и поцијепана. У почетку овога вијека, Кара Ђорђеве предње страже биле су допрле до ове нахије, кажу до на свело СОалевиће код Андријевице, и чуо вам, да је том приликом дата једна застава његова једном Петњичанину и да се данав та Фамилија зове Барјактаровићи по тој застави, за коју кажу, да се још чува.

Ова је нахија најближа копча Србије с Црном Гором. Њен је изглед као цвијета у планини; врло романтичан, и нема тога ока које се погледом с Комова на њој не би дуго и дуго задржало. Њу преко Лима вежу осам мовтова и то: плавски испод самог језера, новшићски на граници Црне Горе в Турском под Пошчан-пољем према Велики, мурински — Ђолов мост — у Полимљу према Матшници, лушки на врх бутјеске, мост у Сутјесци, мост на Лукину виру, берански и мост испод будимског поља у Тиврану. Но ниједан није од тврдог материјала, а полустални се рачунају берански, мост на Лукину виру, Сутјесци и плавски; она друга четири прости су пјешачки прелази. У Тиврану познају се остаци старога моста из Немањића доба. На овом мјесту морао би бити и жељезнички мост за Босну; а берански сад као најглавнији начињен је