Brastvo

Ди Ми

97

1862 године. Њега су Турци тад први пут начињели од борова Ђурђевих Стубова који су цио простор били по врх манастира собом покрили, а било их је преко пет хиљада, од којих су остали само два и изгледају као два сужња без свога изгубљенога подмлатка ваморани. Ђурђеви Стубови и њихова судбина.

Покосовеко вријеме покосвило је по Србији Немањићевој млоге споменике српске из оног срећног доба српског — прије косовског; па тако их је покосиои у овој нахији, сада васојевичкој. У њој је некада било преко 20 цркава; но данас из тога доба ништа се друго не види сем манастира, Бурђевих Стубова. То је једини споменик који је остао из оног славног доба моћне Србије. Овај се споменик још бијели у равном Асу, прибијен при крају поља под Црним Врхом као бијели лабуд у гнијезду при планини! Па и овај епоменик прошлости изгубио је млого од своје првобитности, јер ву Ђурђеви Отубови сносили судбину српскога, народа у опште и подједнако са овом нахијом. Ђурђеви Стубови страдали су млого. Они су били у једно вријеме по пресељењу патријарховом остали без својих житеља, — пусти. Они сву за дуго тако стајали. Храм без молитве, олтар без елужитеља, дом туге нијеме, пустиња без пустињика; но ипак они су остали тврди, јер су од тврдог камена озидани! Подносећи све као камен дочекали ву да се у њима и опет служи, пропјевали су, — но још не онако како су пређе косова пјевали.

БРАСТВО

=