Brastvo

95

По превељењу, кад су се нови житељи почели довељавати и насељавати по готово олустјелој нахији, и Ђурђеви Стубови добили сву своје служитеље те тако и у њихном олтару поново се отпочела приносити бескрвна жртва вјерних на крсту распетом Спаситељу; но и по томе било је прекида млого пута. Али у овој половини овога вијека најгора их је судба постигла 1962 године, а страдали су онип 1875——1878 године,

У то вријеме, 1862 године, њихни су служитељи растерани били, и мјесто тихе молитве у њима, око њих и на њима паклена ватра чуда је стварала која ни сам манастир није поштедила, и за то што су били тврди од њих су топовска танад прекавала, и од топовеких танади они су рушени и опет нијесу разрушени, али су нарушени. И данас они се бијеле као бијели лабуд на своме гнијезду. Али за њих још нема времена за које су они толико страдали, они су опет под Турцима и данас. Шта бих могао рећи овдје за оне који су позвати да правду народима дијеле !'

Послије 1962 године манастир васојевички, Ђурђеви Стубови, остао је опет, у колико није био ватри подложан. Он стоји и данас, но боље рећи остали су вамо спољни зидови, кров им је већ трећи пут горео тако и иконостав и све друго, што је горети могло, изгорело је.

1862 гедине поред паљевине, извађен је и једап зид изнутра, који је одвајао цркву од препрате. Те године повађен је и онај дивни теван мермерни патос којим је била сва црква дивно патована; те су године извађене п однесене п оне двије надгробне плоче 6 нат-