Brastvo

99

тисом од којих је једна у цркви на гробу ктитора била. че десне стране до угла за пјевницу, а друга ван цркве, ва лијеве стране — сјеверне — уза сами зид црквени до темеља. Те су године разрушени еви стари конаци, који су били на јужној страни од манастира у дугачком и правом реду озгор од близу борја па доље до пута; те су године разрушени и Мојсеови нови конаци, који ву били пред црквом од западне стране у равници испод "борја до бријега; те је године прекопан и гроб Мојсеов, који је био на оном бријегу више његовијех конака под борјем које је он за дуго неговао; те је године извађено из трема и оно мраморно камење испред дркве које је било у три реда удешено за одмор побожнијех кад из цркве изађу, ово је било тако удешено за сједишта у три реда са свију страна да први нијесу могли друге а други нијесу могли треће заклањати, налик на галерије, и то је све у град берански однесено пи тамо узидано. Данас не познаје се ни мјесто конака ни старих ни Мојсеових. Те су године однесена и четири звона с Ђурђевих Стубова која је књатиња Даринка била даровала овоме манастиру у срећним данима, која су с таком радошћу дочекана била да такве у овој нахији од Косова никада било није. Једно је жад на звонику пећске патријаршије, откупили су га од Арнаута пећски калуђери. Оно је прво зазвонило и на Ђурђевим СОтубовима и у Патријаршији српској од Косова, и од како су стара умукла, оно је прво звоно урђевих Стубова и српске Патријаршије. Друго је у (Отреоцу, селу поарнаућених Срба између Пећи и Дечана у џамији; треће је на новој сат-кули у Џећи, а

– 4 ж