Brastvo

100

четврто нијесам сазнати могао гди је; кажу: сломило. ве — а било је и пукло, још 1860 године док је било на звонари Ђурђевих Стубова — истога дана, кад је блаженопочивши књаз Данило погинуо. То је ми дало повода пјеснику смрти књажеве, те је уврстио и онај стих :.

„А црковна звона попуцаше“.

1862 године за Ђурђеве Стубове била је најнесрећнија. 'Те је године исјечено и оно борје које је вав западни око манастирски собом покрило било од ријеке СОушице са сјевера па до гробља беранског на југу. — 0 том је прорицао СОтањ Шчекић, горњоселац чија се прорицања у овој нахији високо цијене и испуњавају — па тако је и било. О овом човјеку, Стању, могла би се из народа написати читава књига. Штета је ако то ко не учини док су његове приче свјеже и живе у овој нахији нарочито у горњим селима, одакле причају да је и родом био.

Љешшега мјеста од овог на ком су Ђурђеви Стубови ријетко који манастир да има, ја сам у млоге долазио сам, они ву на једном подигнутом висоравњу под брдом на крај поља; 6 тог висоравња види се сав равни Ас, Полица, Шекулар, Будимља и Заграђе. Глас звона с куле Ђурђевих Отубова могао се чути у 81 селу, а то је ријеткост. Испод манастира, ниже олтара, извире јак извор — врело — под бријегом на ком је манастир, који никада не пресушује, он је пун рибе младице и пастрмке, ва сјеверне стране и готово испод цркве озидан је подземни свод од тесаног камена, — Ђалтло — као тунел жељезнички, који је ушао дубоко под. брдо. На овом Ђатлу извире јака вода која у љето