Brastvo

139

ничку слику из далека, а тако сигурно гледа на њу сваки прави Србин.

Ако има кога међу нама, кога је родила ерпека, мајка, али кога ипак више одушевљавају светски 1окрети и европска цивилизација но једна наша народна песма, у којој се јунаку отпоздравља;

„Твоме ђогу и твоме јунаштву Свуд су броди, где год дођеш води“, онда га одмах шиљите у туђину. После кратког времена почеће он, и то са свим несвевно, готово против сопетвене воље шапутати. „беде Марко с мајком вечерати“ или „Рани мајка два нејака сина“ или јот „Пошетала Маргита девојка“.... и онда ће све већма и већма долазити себи, све ће већма бивати Орбин,

Како је мила у туђини свака етварчица, која нас подсећа на нашу домовину, на наш род! А како страшно боли све, што њима иде на уштрб! С колико помирљивог духа гледамо на наше унутрашње ствари из туђине ми, који смо дома често најстраснији партизани ' Ах, кад би се п овде, у сопственој кући, могли попети на ону моралну висину, с које гледамо све наше поступке из туђине!

Кад сте у туђини, све вам је мило и драго, што вас подсећа на вашу домовину. Посетите какву изложбу слика или других предмета, — одмах тражите: а да ли ту неџа чега, што је Србин створио. Колико сам пута ја стао код Јовановићевих, Буковчевих и Пђедићевих слика, код Убавкићевих и Јовановићевих ва-