Brastvo

140

јарских творевина у Минхену, Паризу и Лондону, па кад сам се вам у њима науживао, онда вам чекао да гледам, како други у њима уживају, п како сам био срећан кад сам, можда и против етикеције, могао дочути, како их и други хвале и узнобве, и како ми је онда било тешко, што у таквим приликама нисам могао увек да се умешам и да им кажем. како је то пили оно радио Србин, па да им онда развезем, како и колико ми умемо и колико би смо још могли и умели, кал би само Европа према нама била мало праведнија! Ах, проклета етикеција! Она то често у туђини не допушта.

Што идете даље у туђину, то више тражите веза, које вас с отаџбином везују. Ја сам у Лондону тражио Далтонов гроб! хтео сам да упалим ерпоку воштаницу човеку, који је пред енглеским јавним мњењем заступао нашу праведну ствар, п ако је био протестантеки евештеник ; старица Кар за мене је била вветитељка, јер је превела на енглески Ранкеову Историју српске револуције, била је пријатељица Вука Карапића, и пропутовала је још око половине овог столећа Србију. Тражио сам трага Добитеју, али га у Енглеској нивам могао ухватити. Али како сам био срећан, кад сам место њега напшао на Руђера Бошковића. Да ме је ико у великом британском музеју уочио једног јутра, он би ме видео прерадосна и пресрећна. А како да топ не будем!; У Лондону на крају прошлог и још у почетку овог века најучевнији и најваспитанији човек био је неки доктор Џонсон. Њега и данас зна сваки Енглез. И замислите! Тај се др. Џонсон у