Brastvo

142

рији, и чим бих сес њима срео, остављао бих и РаФајела и Тицијана, и Мурила и Рубеију, и Рубенса и Рембранта, и Ван Дојка пи Дирера, и Пувена и Милеа, и све великане рода људског. да што Јер вам ве у творевинама свију њих дивио само ненадмашној вештини, мучећи се да их разумем, док сам се у сваку Чермакову елику одмах уживљавао, и на изменце дисао дахом сваког њеног појединог, па и најнезнатнијег лица. У великој и непрегледној Русији излазила су пред моју младалачку уобравиљу врло често два велика Срболна: Терлајић и Милорадовић. Онај је један од првих предетавника науке у Русији — први ректор петроградског свеучилишта, — уз то ватрен Орбин, овај чувар и заштитник реда и законитости, уз то јунак, коме има мало равних, — а ред, јунаштво и наука уздижу све више Рувију на њену вопствену корист, а на дику свега Олавенства. 5 Јесте ли би били у Цариграду“ Знате ли бар из далека лепоте његове" Кад је Бог стварао овај свет, онда је Азији определио задатак. У њој је требало све велико и славно да се зачне. И тако је било. Али је при створењу речено, да у Европи сви ти створови треба да дођу до савршенства, да тек у њој треба да буде прави храм свему великом и узвишеном. Европу је требало везати се Азијом. И та је веза имала да буде, та је веза и данас Цариград. Задатак велики, али је 6 тота и природа снабдела Цариград свим лепотама овога света. Јер је место, на коме се диже Цариград сигурно најлепше парче земље на овој нашој кугли. И на том најлешшем и највеличанственијем ко-