Brastvo

143

мадићу земље слави се име Божје у хиљадама разних храмова, на стотину разних језика. И Цариград је сигурно најближе Богу. Зар је онда чудо, што су се сви народи овог света отимали о њега' Зар је чудо што је он још и данас најдрагоценији предмет најусрднијих пожуда свих снажних и јаких народа! Он ће то бити, док буде света и века. да мене и за сваког Србина Цариград је такође један храм, прави источник патриотизма. Нису ли овуда корачали св. Сава, док је био још у пуној снази, Душан и Стеван Вивоки! Први у цвету српског развитка, други кујући планове, да уздигне своју отаџбину до највеће славе и величине, трећи у тешкој борби за опстанак и за одржање своје домовине! Нису ли сами зидови цариградски и данас најбољи и највиднији доказ некадашње наше јачине и умешности! И зар онај босанац Мухамедове вере, што 6 примерном побожнопћу ступа у некадашњу свету, а данашњу 4Аја-( офији, да се у њој смирено помоли пророку, и који се заборавља да је у Божјем храму, чије очи муњевито засијавају неким топлим жаром, а на чијем се лицу примећује осмех сина, који се повле дугог растанка са својима, кад вас чује, да говорите српеким, његовим и вашим ма“ терним језиком, — зар већ и он сам није доста, па да у вама џробуди и изазове поворку мисли 0 тешкој прошлости нашој и још о тежој садашњости, дао будућности и не говорим. Није ли он најбољи доказ ваздашње наше верске и политичке тесногрудости, није ли сам он оличена слика нашег сањаличког карактера, који је у Мухамеданизму дошао до свота савршенетва !