Brastvo

Н

половине овога вијека, а од тада савршено је престао ла ради, и већ се не познаје.

Узрок, што је овај пут престао радити, јесте освета крвна. Свака крв, која се није могла на другом мјесту да освети, ту се осветила, за то је Средња гора најпунија мраморјем, а пут је пробијен лијевом страном Бистрице уз Ругову.

У сваком погледу, о Средњој гори мора се водити озбиљног рачуна, јер је она господар обадве Бистрице пи обадва пута, дечанског и пећеског.

Средњу гору обим ријеке Бистрице дијели Ругова од оног вијенца планина, које на сјеверу дијеле пећску нахију од вавојевичке. Тако дакле Средња гора увучена је као у неки процијеп између двије Биетрице, планина дечанских и васојевичких аи између два пута, за Пећ и Ђаковицу.

Дечани као и Патријаршија скоро један исти положај заузимају, на ријекама, опкољене планинама од свуда обим истока, а од истока оба ова два славна српска манастира брело је пространо поље, Метохије пи Дукађина (Хвостански предјела, жупе Затрнавске) — ђаковачке и пећске нахије. Сам положај ова два српска манастира, има неки тајанствени значај душевних објећаја.

Пут од Пећи за Васојевиће иде уз Бистрицу. Од овог у Стару Ругову, одваја се један пут преко Јаворка за Беране, други испод Кућишта одваја сеп иде уз Јошаницу преко Јавора за Шекулар; трећи и четврти одвајају сву Бјелун, одакле један иде сје-