Brastvo

45

веру преко Чакора за Велику и Полимље, а онај главни преко Дијела за Плав п Гусиње и даље за Скадар.

На овом путу сликар би имао чиме да се занима. Ту би он снимио оне пепоснице у Бистрици више Пећи, за тијем онај водопад из пећине у првом тјеснацу Бистрице који из Пећине тако силно излази да потпуно одговара устима планине, испод кога су читави сблојеви бигра—-виге — па онда онај просјек пута, који је близу тог водопада; па онда, одсјек вредњогорски до саме Бистрице сва страшно високом стијеном; па Средњу гору покривену читавијем морем јела; па Котлове и кливуре поврх Котлова и 1. д.

Но овај приступ и ако је тежак, он има и једну добру страну, а та је у овоме: тегота пута очувала је оно море јела и разнијех другијех четинара и горе по Средњој гори и Ругови, иначе би то било еве огољено, као што је Џакљен пи Копривник огољен.

Да то, што дуги низ планина одваја горње Полимље од пећеке и ђаковачке нахије, прозвали су Пећани и Ђаковци житеље нахије васојевичке „Прекопланинцима“ тако их и данас зову, а тако и јесте.

Остављајући Хвостанске предјеле, датрнавску жупу, Метохију, Дукађин и Подримље и у њима Пећ, Ђаковицу и Призрен са Дечанима и Патријаршијом згодној прилици, ја опет прелазим преко планина на горње Полимље и ближе Комовима одакле вам и пошао, гдје „ћу се ва њима да бавим поглавито, као и 6 њиховом околином. Али морао вам од Гусиња преко Плава тај пут и ако мало дужи прећи до Дечана и Патријаршије, као граничне међе комекијех планина; за то ево