Brastvo

49

се опет бојах њих због србуље; но били смо еви задовољни тиме, што није било зазора ни примједбе ни с које стране.

Мене није изгледало чудно то: послије Биограда п оне биоградеске церемоније овдје, како се попови облачаху у одијело црквено поврх силава, који не отпасаше ни онда, кад се облачише за елужбу, већ из њих само пиштоље извадише и оставише их иза врата које одмах по евршеној служби опет у силав задједоше, те због тога, за вријеме службе, обадва попа изгледали су врло развијени људи што није у ствари, већ је то причињавао сплав, преко ког ву се били попови обукли за службу.

У цркви је било пуно народа да није могло више да стане; но људи бијаху сви под оружјем и овим дугијех пушака под свом спремом, а пушке дугачке бујаху оставили еве пред црквом. Неке прислоњене уз онај крш, неке објешене по церовима, а неке сродници држаху; но и у томе бијаше неки распоред, свако је вело знало своје мјесто, и гдје своје дугачке пушке оставља, ту и засједну послије цркве.

У цркву бејаху дошли Метешани, Ђуричани, Брезовичани, Грнчарци, Досуђани, Новоселци и они Срби из Плава и Гувиња, а у овој долини и нема више другијех села српекијех, но и арнаутскијех нема више само три и то ву: Мартиновиће између Брезовице и Гусиња више Плавеког језера под планином до Ковачеве ливаде, друго, Новишће, за једну четврт сата ниже цркве, но преко Лима на десној обали његовој, и треће, Вување више Гусиња.

БРАТСТВО 4