Brastvo

45

мањића у Плаву и Гусињу другијех споменика нијесам могао сазнати да их има здравијех, али црквишта има неколико.

Причали ву ми, да је иконостас ове цркве био стари и врло диван са старим дрворезом, но он је изгорео, те у то вријеме црква немаше иконостаса.

Но црква ова имаше и послије паљевине сав прибор за службу као: ев. путијер, дискос, дарке, иконе, књиге па и два окрута црквеног одјејања, и све ово бијаше из Дечана послао цркви брезовичкој архимандрит Х. Ћирил Андрејевић са ораством, а од старине бијаху остале, неизгореле, евега три књиге, које ву се случајно биле затекле код свештеника од којих бијаше један триод.

Служење ев. литургије у овој цркви.

Поп Радовав из Брезовица и поп Шћепан из Белике, оба Поповићи; први поријеклом Пипер, а други Шекуларац, служили ву ев. летурђију на Пвијети а ја сам држао етрану ва једнијем ђаком из Метеха, Милутином, који се учио у Пећи п у Патријаршији, и спремаше ве за свештеника. Обадва попа бијаху обучени у оно одјејење из Дечана, а ја вам морао пјевати из трпода—врбуље, пиване руком на кожи — старосрискијем језиком, јер ту књигу нијесу тражили да замијене новом. Но при свем том што сам ја био манастирски ђак, дечански, а сада и богослов опет вам се бојао србуље.

Но бијаше ми најемијешније то: како се попови бојаху од мене, да им ја небих у чему замјерио, а ја