Brastvo

51

одговорисмо као у један глас да има. Том приликом рече поп да је свако гробље некршћено нечисто и препоручи свјема, да никад по ноћи кроз таква гробља не иду сами.

Послије дивнога весеља, сутра дан, које је пропраћено пуцњавом из пушака — пиштоља, гађањем у нишан из дугијех пушака, игре, пјесме, части и братимљења на кре и на књигу, сабор се разиђе по подне око три вата, те и ја пођох.

Кад сам овом приликом био у Плаву, најпређе вам се нашао са Усејин бегом, најстаријим Реџепагићем и по годинама и по његовом гласу, кога сам био раније задобио као личног пријатеља. Тад исти Усејин бег рече ми: да у будуће без његовог знања и његове ријечи никад више у Плав не долазим, а Мехмед, бег Бећир-агић као у шали рече ми: „како си емио доћи“ 2 Имао сам и трећег пријатеља Омер Бега, но овај код прва два, бијаше од мање важности као спромах.

Ово пријатељство с кућом Реџепагића ја сам стварао из раније у намјери, да пропутујем Проклете планине и. Малесију, у чему хоћах усијети да не погибе од хајдука Малић бег, синовац Мехмед бегов, сродник Усеин Бегов.

Од Малић бега и ја сам имао прпу кад сам још као ђак једном путовао из Србије за Васојевиће.

Усејин бег тад додаде: „А и ово вријеме није било за долазак, али кад ви већ дошао, то за сад нек иде како му драго, али одавде одмах иди кући“. Ја му примјетих да сам дошао на његову ријеч, а он ће рећи: „Не даду хајдуци никоме ријеч држати, па ни

4“